Prednost učlanjenja u Klaster Sveti dimitrije

JESMO LI SPREMNI ...?

Zamislite,  a ta budućnosti je već izvesna, da turisti koji sa zapada krenu sa željom da se upoznaju sa putevima Rimskih imperatora,  već na samom ulasku u zemlju Srbiju, na Batrovcima ili Sremskoj Rači, od momaka i devojaka obučenih u rimske odore, dobiju flajere sa obaveštenjem da su na domak želejnog cilja sa naznakama  šta mogu očekivati ukoliko svrate u Sremsku Mitrovicu. Potom, kilometar pre skretanja ka "mnogoljudnoj slavnoj majci gradova" celom širinom auto puta ogromna Trijumfalna kapija sa izrazima dobrodošlice svima koji u najveći sremski grad svrate. Naravno, na izlaznoj naplatnoj rampi još letaka dobrodošlice, mnogo neophodnih obaveštenja gde se mogu osvežiti,  ručati, popiti piće, gde kupiti suvenir... Potom sledeći dobro postavljene putokaze sve do uređenog parkinga negde u centru grada, a potom, u neposrednoj blizini ili čak i na samom parkingu, info centar u kome će turisti od ljubaznih školovanih mladih turizmologa i istoričara umetnosti moći da dobiju sve informacije vezane za obilazak grada i okoline, savet šta pogledati u zavisnosti od raspoloživog vremena, dobiti specijalnog školovanog turističkog vodiča sa dobrim znanjem njihovog jezika.

Historia magistra vitae est - istorija je učiteljica života - ostaviše mudru sentencu umni Rimljani budućim pokolenjima. I zaista, mnogi, a među njima i žitelji Carskoga grada su se  više puta uverili u istinitost ove sentence. Na žalost,  najčešće u negativnom kontekstu i uvek nekako po sopstvenim leđima.

Hajde da  konačno od te učiteljice života nešto dobroga naučimo, jer ona veli da se na samoj granici provincije Panonije, na jednom zavoju reke Save, pod južnim obroncima Fruške gore, od ilirskog naselja razvio grad koji su Rimljani nazvali Sirmijum. Zahvaljujući odličnom položaju, u njemu su  se spajali glavni rimski putevi, onaj koji je sa zapada vodio ka Singidunumu (Beogradu) i dalje, prema istočnim provincijama carstva, drugi ga je pak povezivao sa Dunavom i potom dalje prema istoku, treći je ka jugu preko Save vodio Jadranskome moru i potom onaj četvrti ka Bosni i Hercegovini, Dalmaciji i opet Jadranskom moru.  Uporedimo li ondašnji geo - strategijski položaj Sirmijuma i geo - strategijski položaj današnje Sremske Mitrovice, ima li razlike?! Pa naravno da nema. Hroničari su još zapisali i da je Sirmijum bio mnogoljudna slavna majka gradova a jesmo li i mi danas centar sremskog  regiona, da li se i kod nas susreću i zajednički žive različiti narodi i narodnosti?

 Pa naravno!

Da li i mi danas kao i Rimljani nekada imamo i Savu i Frušku goru, da li se nalazimo na raskrnici drumskog, železničkog i vazdušnog saobraćaja, da li imamo vrhunsku, ekološki ispravnu hranu i piće kao što su je imali i žitelji Sirmijuma i okoline?

Naravno da imamo vrhunski potencijal za razvoj turizma. Ali sve će to i dalje biti samo kula u oblacima ukoliko ne osmislimo zajednički strateški plan kako da turiste dovedemo, da ih što duže zadržimo, da im osmislimo specijalan meni i  ponudimo da uživaju u  ukusnoj, ekološki ispravnoj hranu istovetnu onoj koju su za zdravlje i snagu komzumirali i rimski legionari i gladijatori, da piju odlična fruškogorska vina, ista ona  koja je Prob pio, (i da kućama  ponesu specijalno dizajnirane boce ili kakav drugi suvenir), da u kakvom gradskom zabavnom parku dizajnirom po ugledu na rimski hipodrom obuku rimske toge i jure rimskim dvokolicama, voze galiju po Savi, uživaju u gladijatorskim „borbama“ kaskadera.

Sve to - u Sremskoj Mitrovici i okolini!

I onda, da li je teško zamisliti da će turisti, zadivljeni impresivnom istorijom  i gostoprimstvom, vrhunskom ponudom hrane i pića, odlučiti da  umesto planiranih nekoliko sati ostanu ovde i više dana. Ili da ukoliko to ne učini prve godine, već sledeće u plan godišnjeg odmora pod obavezno unesu destinaciju - Sremska Mitrovica.

Plan nije  težak niti komplikovan:

zajedničkim snagama, udruženi u Fond Klaster turističke mikroregije Grada Sremska Mitrovica – Klaster Sveti Dimitrije, omogućiti da od Sremske Mitrovice i okoline napravimo jedinstvenu, međunarodno prepoznatljiva i zanimljivu kulturno-istorijsku destinaciju,  da uz edukativno turističku turu, na istim mestima na kojima su sirmijumski  imperatori  uživali u luksuzu, kupali se u Savi, išli u lov, organizovali pompezne proslave i sami sebe uzdizali u bogove, tu istu povlasticu, naravno u zavisnosti prema debljini novčanika,  omogućimo  i našim  gostima.

Ugošćeni, maženi i paženi upravo od članova Klastera Sveti Dimitrije.